Добродошли!

ЈУ ОШ `Иво Андрић` у Бањој Луци је образовна институција која, инсистирајући на квалитетним и безбjедним условима, образује успјешне људе препознатљиве по креативности, толеранцији и другарству.

Карактеристике

Школа је препознатљива по мотивисаним ученицима, квалитетном кадру у настави, примјењивости знања и пројектима.

Традиција

У протеклих 60 година рада наше школе у њој су организована разна такмичења и постигнути су завидни резултати. Хор и оркестар постижу прва мјеста чак и на нивоу бивше Југославије. Ова школа је мјесто где су своје образовање стекли многи угледни људи.

Монографија

Поводом 60 година живота и рада школе изашло је прво издање Монографије ЈУ ОШ \\\\\\\" Иво Андрић\\\\\\\" Бањалука

Постигнућа ученика

У ОШ „Иво Андрић“ сваке године се одржава Дан ученичких постигнућа када ученици имају прилику да покажу своје резултате постигнуте током године.

 

Матерњи дан језика 2021.

Међународни дан матерњег језика

Међународни дан матерњег језика се обиљежава 21. фебруара у цијелом свијету. Основни циљ је да се подигне свијест о значају матерњег језика и вишејезичности. Овај дан је успостављен 1999. године од стране УНЕСКО-а као сјећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки, у Источном Пакистану, данашњем Бангладешу, јер су протестовали што њихов језик није проглашен за званични и обиљежава се од 2000. године.

У УНЕСКО-вом документу V 16/С из 1970. године се каже: „Матерњи језик означава пут људског бића и помоћу  њега оно улази у људско друштво, чини својом културом групе којој припада и поставља темеље развоју својих интелектуалних способности“.

Према процјенама, готово свакодневно у свијету нестане по један језик, а лингвисти предвиђају да ће од око 6000 живих језика,  до краја XXI вијека нестати више од половине. Циљ обиљежавање Дана матерњег језика је да се укаже на значај и заштиту језичке разноликости, култура, а акценат је на нематеријалном насљеђу и културној разноликости.

Основни циљ језика је да се успостави комуникација између људи. Он је и систем знакова и правила, али прије свега језик у себи крије и обичаје, вјеровања, знања и  искуства неког народа. Зато је очување језика битно, јер када један језик нестане, губи се сазнање о култури те језичке заједнице.

Наше прво писмо је било глагољица. Настало у IX вијеку. Осмисли су га браћа Ћирило и Методије. Овим писмом се писало на простору Моравске и Паноније и проширило на области гдје су живјели Јужни Словени. Глагољица је убрзо ишчезла и замијенила је ћирилица, коју су по узору на глагољицу створили ученици Ћирила и Методија. Настала је у X вијеку.

Ћирилицу је реформисао Вук Стефановић Караџић. Вук се држао правила „један глас, један знак“, тј. „Пиши као што говориш, а читај како је написано“. Вукова реформисана азбука (ћирилица) имала је 30 гласова.

Није само Вук радио на реформи ћирилице, у многоме су му помогла рјешења Луке Милованова и Саве Мркаља. Циљ реформе ћирилице је био да се избаце гласови који се више не употребљавају, а уведу и поједноставе у писању гласови који се користе. Вуков рад је многострук и вишезначан, радио је на прикупљању народних умотворина, народиних прича, пјесама, загонетки, питалица, брзалица, објавио је два рјечника српског језика преведених на њемачки. У рјечницима је сакупљена народна мудрост, вјеровања, приче, загонетке, објашњења појединих народних обичаја, описивања јела, народиних ношњи.

Матерњи језик се мора његовати и чувати. Зато је на млађим нараштајима да се држе ријечи Светог Симеона упућених Светом Сави да чувају свој језик јер тако ће сачувати и своју културу и идентитет.

Координаатор ове активности је Вишња Татић.

Међународни дан матерњег језика

Total Page Visits: 62 - Today Page Visits: 1

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.