Добродошли!

ЈУ ОШ `Иво Андрић` у Бањој Луци је образовна институција која, инсистирајући на квалитетним и безбедним условима, образује успешне људе препознатљиве по креативности, толеранцији и другарству.

Карактеристике

Школа је препознатљива по мотивисаним ученицима, квалитетном кадру у настави, примЈењивости знања и пројектима.

Традиција

У протеклих 50 година рада наше школе у њој су организована разна такмичења и постигнути су завидни резултати. Хор и оркестар постижу прва мјеста чак и на нивоу бивше Југославије. Ова школа је мјесто где су своје образовање стекли многи угледни људи.

Монографија

У току је израда Монографије ОШ Браћа Павлић/ ОШ Иво Андрић\\\\ Позивамо све оне који носе успомене на ову школу да својим прилозима или фотографијама дају допринос у попуњавању ове књиге..

Постигнућа ученика

У ОШ „Иво Андрић“ сваке године се одржава Дан ученичких постигнућа када ученици имају прилику да покажу своја постигнућа током године.

 

ИСТОРИЈАТ

Првобитни назив ОШ „Иво Андрић“ у Бањој Луци био је ОШ „Браћа Павлић“ која је основана 29. јула 1958. године. Име је добила по тројици браће Никици, Стјепану и Дани Павлићу који су учествовали у НОБ-и и у којем су сва тројица изгубили живот, те су проглашени народним херојима.

Прва генерација ученика у ОШ „Браћа Павлић“ смјештена је 1.септембра 1958. године у зграду  Школе ученика у привреди која је иселила у другу зграду. Постојећа зграда је била стара и имала је свега 5 учионица и није била довољна за рад осмогодишље школе. Број ученика 1958. године био је у нижим одјељењима 220 и у вишим 170, дакле укупно 390. Први учитељи били су Мирослав Поповић, Наталија Пантовић, Стојанка Јоцић , Вера Ловрић , Ковиљка Нинчић, Накија Галијаш, а први наставници Вера Ракић, Емилија Брзица, Ихсија Курбеговић, Милица Ђурић. Први директор  био је Богдан Гутаљ, а секретар школе Мухамед Пузић.

 Директор Гутаљ на првој сједници Наставничког вијећа.

 Први учитељи и наставници ОШ „Браћа Павлић“

Тај смјештај је био привременог карактера јер нова школа се зидала између улица Бранка Радичевића и Штросмајерове. Школу је радило предузеће г.п. „Крајина“(прилог, фотографија школе у изградњи).

Већ слиједеће шк.године 1959/60. школа се пресељава у нови објекат и  старта са 27 одјељења плус 2 одјељења за глувонијему дјецу. На отварање нове школе позвани су многи угледни гости из просвјете и градских власти, као и мајка браће Павлић, Катарина Павлић.

Због великог броја одјељења школа одмах почиње радити у три смјене (пријеподневна, међусмјена и послијеподневна). Таква ситуација тј. потреба за већим бројем учионица и потреба за већим смјештајем остала је све до данашњег дана. И сада школа ради у три смјене ,у веома отежаним условима, те се надамо да ће градске власти, којима смо се већ обратили за помоћ, имати слуха да ријеши наш проблем.

Већ наредних година број одјељења наше школе биће 38 (33 одјељења,4 одјељења за глувонијему дјецу и 1 разред за одрасле глувонијеме). Укупан број ученика износиће 1400

30. маја 1968. године у 19h i 16min  школа се јако затресла услијед земљотреса. Настава се одвијала у 5 одјељења. Школа је добро поднијела   први потрес а дјеца су пуштена кући.

Октобра 26. и 27. 1969. у Бањалуци десио се врло јак и разоран земљотрес. Зграда наше школе била је доста оштећена, учионице, ходник и степенице прекрио је малтер и прашина.  У школском дворишту постављене су двије пољске кухиње Црвеног крста. Храна се дијелила  и слала по пунктовима становништву порушеног града. Пољске кухиње остају ту све до 18. новембра 1969. године. Нашу зграду реновира грађевинско предузећње „Бетон“ из Скопља. Поред свих недаћа, које су задесиле наш град, те године Бањалуку је буквално затрпао снијег за који грађани кажу да такав не памте. Посљедица разрушених стамбених објеката и великог снијега и хладноће је епидемија грипа која је праћена високом температуром. Неколико хиљада запослених је обољело, а због порушених болничких објеката просторије школа су дате за потребе болнице. Наша школа се припрема за рад од 31. децембра 1969. год. Нови земљотрес је поново оштетио школску зграду.

Због оштећења школе Скупштина општине доноси рјешење да се у школско двориште постави седам вагона и неколико барака. Рад у баракама и вагонима је био сигуран за ученике и наставнике тако да се рад одвијао у три смјене. Било је 13 учионица за 38 одјељења. Неколико разреда и наставника крајем јануара одлази у Аустрију ,у  Велден и тамо остају до краја марта. Просјек оцјена је био лошији него ранијих година, али разлог томе су изузетно тешки услови рада.. Наша школа је поправљена и учвршћена да издржи јачину од 9 степени. У школску зграду усељено је 25. септембра 1970. До половине новембра било је још неколико потреса јачине 5 степени, али  на ојачаној згради нису примијећена никаква оштећења. У школи су у току радова постављени радијатори, тако да је школа коначно почела са савременим начином гријања.

Октобра 1971. године школа је проширена дограђеним управним дијелом у којем су се налазиле:  канцеларија директора ,секретара, рачуновође, собе за родитеље, стоматолошка амбуланта и зборница. Те исте године у изградњи је и сала за физичко васпитање, а поменуте радове изводи грађевинско предузеће „Пелагонија“ из Скопља.

За Дан школе 22.априла 1975. године издат је први школски часопис  „Лептир“. Од промјене назива школе 2000.године када ОШ „Браћа Павлић“мијења назив у ОШ“Иво Андрић“ тако и школски часопис мијења назив у симболичан и чест мотив нашег нобеловца „Мостови“.