Саставни дио сваке дефектолошке анамнезе је процјена функционисања личности, тј. односа између психолошке стране и покрета тијела. Реализација психомоторике је увијек вољна, организована и усмјерена.Тако долазимо до појма реедукација психомоторике који је стручни термин и има за циљ развијање ипоспјешивање психомоторних функција — односа између психичких процеса (пажња, мишљење, планирање, контрола) и покрета (грубих и финих).
Психомоторика подразумјева:
- телесну шему (свијест о сопственом тијелу),
- просторну и временску оријентацију,
- равнотежу и координацију,
- тонус мишића и контролу покрета,
- фину моторику (покрети шаке и прстију),
- пажњу, концентрацију и самоконтролу.
Шта је циљ реедукације
- побољшање координације и моторичке спретности,
- јачање пажње и концентрације,
- развој правилне телесне шеме и орјентације у простору,
- олакшавање процеса читања и писања,
- подстицање општег психофизичког развоја.
Реедукацију спроводи дефектолог – реедукатор психомоторике, обично индивидуално (понекад у малој групи).
Третман траје 30–45 минута и одвија се кроз игру, покрет и различите активности:
- ходање по линији, прескакање, балансирање,
- бацање и хватање лопте,
- имитација покрета,
- ритмичке вјежбе уз музику,
- вјежбе за пажњу, концентрацију и фину моторику,
- графомоторичке активности (цртање, бојење, писање).
Реедукација психомоторике се најчешће примењује код дјеце која имају:
- кашњење у психомоторном развоју,
- тешкоће у писању и читању (дисграфија, дислексија),
- проблеме са пажњом,
- неусклађене покрете или слабу координацију,
- говорно-језичке поремећаје.
Дипломирани дефектолог Саша Татић