Међународни дан матерњег језика се обиљежава 21. фебруара у цијелом свијету. Основни циљ је да се подигне свијест о значају матерњег језика и вишејезичности. Овај дан је успостављен 1999. године од стране УНЕСКО-а.
У УНЕСКО-вом документу V 16/С из 1970. године се каже: „Матерњи језик означава пут људског бића и помоћу њега оно улази у људско друштво, чини својом културом групе којој припада и поставља темеље развоју својих интелектуалних способности“.
Циљ обиљежавање Дана матерњег језика је да се укаже на значај и заштиту језичке разноликости, култура, а акценат је на нематеријалном насљеђу и културној разноликости.
И ове године смо обиљежили овај значајан дан на неколио начина. Приредили смо изложбу у сарадњи са Српским просвјетним друштвом „Просвјета“ у холу наше школе под називом „У сусрет Вуку“. Изложба је трајала седам дана, а ученици су имали прилику да се кроз изложбу упознају са радом Вука Стефановића Караџића.
Наше прво писмо је било глагољица. Настало у IX вијеку. Осмисли су га браћа Ћирило и Методије. Овим писмом се писало на простору Моравске и Паноније и проширило на области гдје су живјели Јужни Словени. Глагољица је убрзо ишчезла и замијенила је ћирилица, коју су по узору на глагољицу створили ученици Ћирила и Методија. Настала је у X вијеку.
Ћирилицу је реформисао Вук Стефановић Караџић. Вук се држао правила „један глас, један знак“, тј. „Пиши као што говориш, а читај како је написано“. Вукова реформисана азбука (ћирилица) имала је 30 гласова.
Циљ реформе ћирилице је био да се избаце гласови који се више не употребљавају, а уведу и поједноставе у писању гласови који се користе. Вуков рад је многострук и вишезначан, радио је на прикупљању народних умотворина, народиних прича, пјесама, загонетки, питалица, брзалица, објавио је два рјечника српског језика преведених на њемачки. У рјечницима је сакупљена народна мудрост, вјеровања, приче, загонетке, објашњења појединих народних обичаја, описивања јела, народиних ношњи.
На Дан матерњег језика, 21. 2. 2023. године у госте нам је дошла књижевница, Александра Чворовић и упознала нас са својом књигом „Украла ме Шумбаба“. Ученици четвртог разреда су са одушевљењем слушали како књижевница чита и дочарава догодовштине једне размажене дјевојчице, која кроз лекцију коју јој даје Шумбаба ипак постаје једна добра дјевојчица. На крају им је књижевница потписала књиге као успомену на ово дружење.
Ученици VI2 и VI3 су прикупили народне умотрворине и предствили их у склопу изложбе у холу.
Матерњи језик се мора његовати и чувати. Зато је на млађим нараштајима да се држе ријечи Светог Симеона упућених Светом Сави да чувају свој језик јер тако ће сачувати и своју културу и идентитет.
Координатори су биле учитељица Милена Максимовић и наставница српског језика Вишња Татић.
